• Call centar
  • Beograd 062 486 906
  • Novi Sad 062 482 906
  • Zrenjanin 062 484 906

Ozonizatori

ozonizator

Za dezinfekciju vode za piće, danas u vodovodima se sve češće primenjuje ozon kao jak oksidans. Ozon je postao alternativa hloru u dezinfikovanju vode zbog svoje biocidne aktivnosti, mogućnosti bolje pripreme vode za piće i povećanog stepena uklanjanja mutnoće. Primenom ozona se pored dezinfekcije ostvaruje i niz drugih pozitivnih efekata u pogledu kvaliteta vode, usled oksidacije organskih i neogranskih materija prisutnih u vodi.

Ozon u vodi brzo podleže reakciji dekompozicije. Nema rezidualno delovanje kojim bi se sprečila pojava mikroorganizama u distribucionom sistemu. Ozon se najčešće primenjuje u kombinaciji sa sekundarnim dezinfekcionim sredstvom kao što su hlor ili hloramini.

Ozon je nestabilan u vodi i zbog toga je veoma reaktivan. Vreme poluraspada ozona varira od nekoliko sekudni do nekoliko minuta i zavisi od pH vrednosti, temperature vode i koncentracije organskih i neorganskih jedinjenja u vodi.

Ozon moze biti generisan direktno iz kiseonika prisutnog u vazduhu, iz vazduha obogaćenog kiseonikom dobijenog generisanjem na licu mesta, kao sto je slucaj na 95% postrojenja koja primenjuju ozon, ili pak iz čistog, tečnog kiseonika, komercijalno proizvedenog i transportovanog do postrojenja.

Bez obzira da li se za produkciju ozona primenjuje vazduh ili čist kiseonik. Napojni gas mora biti predtretiran pre nego što dospe u generator ozona (ozonizator), kako bi se uklonile čestične materije, vodena para, ulje i do odredjenih mere azot, i na taj način maksimizirala brzina produkcije ozona i minimizirale smetnje pri radu generatora.

Generisanje ozona izvodi se na različite načine (fotokatalitičkim, elektrolitičkim, radiohemijskim i drugim metodama), a najčešće se primenjuje metod sa koronarnim pražnjenjem.

Koronarnim pražnjenjem, odnosno, tihim elektricnim pražnjenjem, ozon se proizvodi prolaskom kiseonika kroz električno polje nastalo primenom visokog napona između dve elektrode razdvojene dielektricnim materijalom (staklo ili keramika).

Tokom prolaska kroz električno polje, molekul kiseonika se raspada na visoko reaktivan radikal kiseonika (O), koji u reakciji sa drugim molekulom kiseonika gradi ozon.

Za inaktivaciju virusa, bakterija i spora, dovoljne su i niske koncentracije ozona (0,1mg/l).
Generalno posmatrano, razaranje mikroorganizama raste sa porastom temperature. Temperatura delom određuje brzinu difuzije dezinfekcionog sredstva kroz površinu mikrooganizma i brzinu reakcije sa supstratom. Porast temperature od 10oC povećava brzinu reakcije sa 2 do 3 puta. Sa porastom temperature, ozon je slabije rastvorljiv i manje stabilan u vodi, ali brzina reakcije sa supstratom se povećava, porast temperature od 0oC do 30oC značajno utiče na rastvorljivost ozona, on nema stvarnog uticaja na brzinu dezinfekcije.
Uticaj pH na baktericidni i virucidni efekat ozona je veoma mali. Promene u efikasnosti dezinfekcije sa promenama pH nastaju zbog promene u brzini razlaganja ozona. Ozon se raspada brže u vodeom rastvoru visokog pH, stvarajući različite tipove oksidanata sa različitom reaktivnošću.

Ozon utiče na organoleptički kvalitet vode (uklanja komponente koje vodi daju boju, miris i ukus). Oksiduje gvožđe, mangan i sulfide. Može da poboljša proces pripreme vode za piće i poveća stepen uklanjanja mutnoće. Spada u najefikasnija dezinfekciona sredstva i zahteva kratko vreme kontakta. Efikasniji je od hlora, hlor-dioksida i hloramina za inaktivaciju virusa Cryptosporidium i Giardia. U odsustvu bromida ne formiraju se halogen supstituisani dezinfekcioni nus-produkti. Nakon dekompozicije ozona kao rezidual se jedino javlja kiseonik.

Ozon (O3), troatomni modifikovani kiseonik, jeste snažan oksidans i dezificijent i daleko bolji. Usled njegove oksidacione moći i njegove visoke reaktivnosti, ozon može da zameni ili dopuni dejstvo ostalih oksidansa u mnogim oblastima primene, oksidans u poređenju sa vodonik-peroksidom i hlorom.

Ozon se generiše lokalno iz kiseonika uz pomoć elektronskog pražnjenja u ozon generatoru. U ovim uređajima koristi se visoki napon na visokonaponskim elektrodama koje su odvojene dielektrikom, stvarajući visoko naizmenično polje između njih. Rezultat je nečujno pražnjenje pretvorenog kiseonika (O2) u ozon (O3).

Prednosti: