Hammam

Istorijski pregled

Ženama muslimanske vere bilo je obavezno ritualno kupanje. Zbog toga je u gradovima i na Istoku i na Zapadu još u Srednjem veku kultura kupanja bila veoma razvijena. Rimljani i Vizantinci su, nastavljajući tradiciju, razvijali tursko seldžuk kupatilo u hammam (tursko kupatilo). Izgradnja kupatila je išla po redoslednoj logici. Kod ulaznih vrata bila je izgrađena svlačionica i ovde su se nalazili preparati i rekviziti za kupanje: mogao se iznajmiti peškir ili bademantil, kupiti šampon ili preparati za negu tela, itd. Hammam je postao pravo mesto za osvežavanje.

Iz svlačionice su gosti prvo ulazili u prostoriju sa toplom vodom, gde ih je čekalo pravo parno kupatilo. Temperatura i vlažnost su se regulisali cevima od gline u podu. Prostoriju sa vrelom vodom zalivali su svežom vodom i tako dobijali paru. Iz ove prostorije se ulazilo u prostoriju sa bazenima u kojima je bilo mlake vode, a odatle u prostorije sa bazenima sa hladnom vodom.

Hammam je imao i druge važne odaje, kao što su soba za relaksaciju ili soba za ulepšavanje, ili trpezariju gde su gosti takođe provodili dosta vremena. Pravila za kupanje, kao i cela koncepcija zgrade i kupanje, odvijalo se u istom režimu: vrelo - mlako - hladno - suvo.

Javna kupatila su bila jedna od retkih mesta gde su žene smele da odu - naravno, samo kada nije bilo muškaraca, obično posle podnevne i pre večernje molitve. U velikim gradovima bilo je posebnih hammama za muškarce i posebno za žene. Kako za muškarce, tako i za žene, hammam je predstavljao mesto relaksacije i intimno druženje sa društvom i rodbinom.

Šta je današnji hammam (tursko parno kupatilo)?

Ova kultura kupanja sa Istoka koja je danas prisutna u wellnessu ujedinjuje vrelo kupanje sa parnim kupatilom, tehniku vrelih zidova i parnog kupatila. Ima osobine turskog kupatila zbog smelih mešanja boja. Hammam se sastoji od suvih i parom punih komora, a osim toga poseduje i odaje za relaksaciju i masažu. Zbog temperature od 50ºC i vlažnosti od 100% u odnosu na saunu koja ima 80ºC i vlagu od 2% do 30%, hammam je prijatniji za boravak. U hammamu, u odnosu na parno kupatilo, greju se pod, zidovi i klupe, pa se ne stvara teška maglovita para, vidljivost ne opadne a vlažnost ipak dostiže skoro 100%. Prijatna vlažna toplota od 45ºC do 50ºC veoma prija onima koji ne mogu izdržati toplotu saune, a i telo se postepeno zagreva.

Ovde ne postoji ona drastična promena temperature koja opterećuje organizam. Posle parnog kupanja dolazimo do masažne odaje, gde se gost izmasira na predhodno zagrejanoj mermernoj ploči turskom metodom, tako što se dobro namaže sapunicom i temeljno izmasira. Sve se završava sa ispiranjem mlakom vodom. Između masiranja i parnog kupanja preporučuje se hladno tuširanje. Hammam tretman nam osveži i omekša kožu, uz očaravajući osećaj opuštenosti.

Tursko kupatilo se preporučuje za one koji pate od neke teške bolesti, bolesti disajnih puteva, problema sa krvotokom ili visokog krvnog pritiska. Ukoliko niste sigurni u vezi sa korišćenjem turskog kupatila, konsultujte se sa svojim lekarem.

Šta učiniti da nam se poboljša zdravlje?

• istuširajte se
• uđite u hammam i sedite na pod gde ima najmanje toplote; ostanite 10 minuta i pređite u odaju za odmaranje
• ponovo se istuširajte, ali mlakom vodom; po mogućnosti se okupajte uljnim crnim sapunom
• vratite se u hammam i ostanite 10 do 20 minuta, što može biti vreme za prijatno znojenje
• istuširajte se i okupajte ponovo
• izmasirajte se koristeći hidrataciono ulje; popijte čašu čaja od mente ili mineralne vode